Сукре
| Сукре Sucre | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Панорама Сукреа
| ||||||||||
 Застава
 Грб
| ||||||||||
| Административни подаци | ||||||||||
| Држава |  Боливија | |||||||||
| Департман | Чукисака | |||||||||
| Становништво | ||||||||||
| Становништво | | |||||||||
| — 2012. | 237.480 | |||||||||
| — густина | 134,32 ст./km2 | |||||||||
| Географске карактеристике | ||||||||||
| Координате | 19° 02′ 34″ Ј; 65° 15′ 19″ З / 19.042778° Ј; 65.255278° З | |||||||||
| Апс. висина | 2.904 m | |||||||||
| Површина | 1.768 km2 | |||||||||
  Сукре Сукре на карти Боливије | ||||||||||
Сукре (шп. Sucre) је главни град Боливије и главни град боливијског департмана Чукисака. Дефакто главни град Боливије је Ла Паз где се налази седиште извршне власти док је највећи град Санта Круз де ла Сијера. Ранији називи града су Чаркас, Ла Плата и Чикисака. Сукре има 226.668 становника. Стари град је под заштитом УНЕСКО-а.
Град је основан 29. септембра 1538. као Сијудад де ла Плата де ла Нуева Толедо (Ciudad de la Plata de la Nueva Toledo, Град сребра Новог Толеда). У Сукреу је потписана боливијска декларација о независности 1825. Од 1839. град носи име револуционара Антонио Хосе де Сукреа.[1][2][3]
О граду
Сукре је главни град боливијског региона Чукисака. Ранији називи овог града су: Чаркас, Ла Плата и Чикисака. Сукре је град од 226.668 становника, стари део града је под заштитом УНЕСКО-а. Град је основан 29. септембра 1538. као Сијудад де ла Плата де ла Нуева Толедо (Ciudad de la Plata de la Nueva Toledo, Град сребра Новог Толеда). У Сукреу је потписана боливијска декларација независности 1825. Град носи име по револуционару Антонио Хосе де Сукреу.
Географија
Сукре је град у региону Чукисака и налази се на висини од 2.904 м. Подељен је на 8 дистрикта, првих пет дистрикта су урбани док су шести, седми и осми дистрикт руралног типа. Сваки од дистриката је контролисан од стране заменика градоначелника Сукреа.
Клима
Сукре има суптропску планинску климу (Кепен: Cwb),[4] са највишом забележеном температуром од 34,7 °C и најнижом од −6 °C.
| Клима Сукра, Боливија | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 32,8 (91) |
32,2 (90) |
31,1 (88) |
31,1 (88) |
32,8 (91) |
32,8 (91) |
30,0 (86) |
27,8 (82) |
31,1 (88) |
32,2 (90) |
33,9 (93) |
28,9 (84) |
33,9 (93) |
| Максимум, °C (°F) | 19,5 (67,1) |
19,0 (66,2) |
19,4 (66,9) |
19,3 (66,7) |
19,6 (67,3) |
19,1 (66,4) |
19,4 (66,9) |
19,9 (67,8) |
20,6 (69,1) |
20,8 (69,4) |
21,2 (70,2) |
20,0 (68) |
19,8 (67,6) |
| Просек, °C (°F) | 16,2 (61,2) |
15,7 (60,3) |
15,8 (60,4) |
15,5 (59,9) |
14,9 (58,8) |
13,8 (56,8) |
13,9 (57) |
14,9 (58,8) |
16,2 (61,2) |
16,9 (62,4) |
17,3 (63,1) |
16,7 (62,1) |
15,6 (60,1) |
| Минимум, °C (°F) | 12,8 (55) |
12,3 (54,1) |
12,2 (54) |
11,6 (52,9) |
10,2 (50,4) |
8,5 (47,3) |
8,3 (46,9) |
9,9 (49,8) |
11,2 (52,2) |
12,4 (54,3) |
12,8 (55) |
12,9 (55,2) |
11,3 (52,3) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 4,4 (39,9) |
5,0 (41) |
3,3 (37,9) |
1,7 (35,1) |
−3,9 (25) |
−2,8 (27) |
−4,4 (24,1) |
−2,2 (28) |
−1,7 (28,9) |
−3,3 (26,1) |
−3,3 (26,1) |
−1,1 (30) |
−4,4 (24,1) |
| Количина падавина, mm (in) | 150 (5,91) |
126 (4,96) |
108 (4,25) |
46 (1,81) |
10 (0,39) |
4 (0,16) |
2 (0,08) |
14 (0,55) |
23 (0,91) |
56 (2,2) |
72 (2,83) |
124 (4,88) |
735 (28,94) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 15 | 13 | 12 | 5 | 1 | 1 | 0 | 1 | 4 | 8 | 10 | 12 | 82 |
| Релативна влажност, % | 67 | 70 | 68 | 62 | 46 | 43 | 39 | 44 | 46 | 47 | 52 | 60 | 54 |
| Извор: Deutscher Wetterdienst[5] | |||||||||||||
Историја
Сукре је основан 30. новембра 1538, под именом Ciudad de la Plata de la Nueva Toledo од стране Педра Анзуреса. Због Шпанске окупације за време колонијалне ере Сукре је веома подсећао на Шпански град због својих уских улица који огледају Андалузијску културу. Због своје климе Сукре је био пожељан град за боравак у колонијалној ери, служио је као добро место за одмор Шпанских аристократа и богатих породица. Сукре такодје има универзитет који је један он најстаријих на свету (Universidad Mayor Real y Pontificia de San Francisco Xavier de Chuquisaca). Боливијски покрет за независност је почео 25. маја 25 1809. звоњавом звона базилике Светог Франциска, ово звоно је звонило до тачке пуцања али се и даље може наћи у овој базилици. Дана 12. јула 1839, председник Хосе Мигел де Веласко је прогласио Сукре главним градом Боливије.[8] Сукре је изгубио титулу главног града када је седиште владе премештено у Ла Паз 1898. Сукре до дана данашњег привлачи хиљаде туриста годишње због своје богате историје, добро очуваног старог дела града и великог броја добро очуваних старих цркава.[9]
Становништво
| 1976. | 1992. | 2001. | 2012. |
|---|---|---|---|
| 63.625 | 131.769 | 193.873 | 237.480 |
Привреда
Саобраћај
Партнерски градови
Ла Плата, Аргентина[10]- Сан Мигел де Тукуман, Аргентина[11]
- Сан Салвадор де Хухуј
- Ушуаја
Брисел- Мехелен
Каракас
Кардиф[12]
Референце
- ^ Mesa, Carlos (2003). Presidentes de Bolivia entre urnas y fusiles: el poder ejecutivo, los ministros de estado (на језику: шпански). La Paz: Editorial Gisbert. стр. 24.
- ^ Monroy, Ramón Rocha (5. 6. 2009). „Ultimas cartas de Sucre” (на језику: Spanish). Bolpress. Архивирано из оригинала 13. 7. 2013. г. Приступљено 27. 7. 2013.
- ^ Lynch, John (2006). Simón Bolívar : a life. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-13770-5. OCLC 213331197.
- ^ „Climate: Sucre - Climate graph, Temperature graph, Climate table”. Climate-Data.org. Приступљено 5. 1. 2014.
- ^ „Klimatafel von Sucre, Prov. Chiquisaca / Bolivien” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 27. 1. 2016.
- ^ Adorno, Rolena. Felipe Guamán Poma de Ayala’s Nueva crónica y buen gobierno (New Chronicle and Good Government). Early Ibero/Ango Americanist Summit: New World Antiquities and Histories. (retrieved 8 Sept 2009)
- ^ Guamán Poma (1615). Guaman Poma, Nueva corónica y buen gobierno (1615). Royal Library, Denmark website. стр. 1069.
- ^ Sucre., Sociedad Geográfica (1903). Diccionario geográfico del Departamento de Chuquisaca: contiene datos geográficos, históricos y estadisticos. Impr. "Bolívar" de M. Pizarro. стр. 296—97.
- ^ Historic City of Sucre - UNESCO World Heritage Centre
- ^ „De Sucre a Jiujiang y pasando por Bologna estas son las ciudades hermanas de La Plata”. 0221.com.ar (на језику: шпански). 0221. 2019-02-02. Архивирано из оригинала 16. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-18.
- ^ „Hermanamiento de Ciudades”. smt.gob.ar (на језику: шпански). San Miguel de Tucumán. Архивирано из оригинала 8. 6. 2019. г. Приступљено 2021-12-18.
- ^ „Home page of Cardiff Council – Cardiff's twin cities”. Cardiff Council. 15. 6. 2010. Архивирано из оригинала 09. 06. 2011. г. Приступљено 10. 8. 2010.
Литература
- World Heritage Sites Unesco 2009 "The first capital of Bolivia, its early wealth came from mining activities, but it soon also became a major cultural centre, ... The impressive Metropolitan Cathedral was begun in 1559 but not completely finished until 250 years later."
- Sherwell, Guillermo A. (1924). Antonio José de Sucre (Gran Mariscal de Ayacucho): Hero and Martyr of American Independence. Washington, D.C.: Byron S. Adams. Biography, 236pp., online.
- Higgins, James (editor). The Emancipation of Peru: British Eyewitness Accounts, 2014. Online.
- Salamé Ruiz, Gil Ricardo (Autor). Sucre: algo más que un guerrero, 2009 Caracas, Venezuela. Fundación Editorial el Perro y la Rana, 2009 - Generals - 519 pages
- „Atlas de Potencialidades Productivas del Estado Plurinacional de Bolivia” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 3. 2012. г. Приступљено 14. 6. 2011.
- Schulenberg, T; K. Awbrey (1997). „A rapid assessment of the humid forests of South Central Chuquisaca, Bolivia”. RAP Working Papers 8, Conservation International.
- Lopez, R.P. (2003). „Phytogeographical relations of the Andean dry valleys of Bolivia”. Journal of Biogeography. 30 (11): 1659—1668. S2CID 82940941. doi:10.1046/j.1365-2699.2003.00919.x.
- Navarro, G; W. Ferreira (2004). „Zonas de vegetacion potencial de Bolivia: una base para el analisis de vacios de conservacion”. Revista Boliviana de Ecologia y Conservacion Ambiental. 15.
- „Censo de Poblacion y Vivienda 2001”. Instituto Nacional de Estadistica (INE). Архивирано из оригинала 2011-07-22. г.
- Zak, M.; J. Hodgson (2004). „Do subtropical seasonal forests in the Gran Chaco, Argentina, have a future?”. Biological Conservation. 120 (4): 589—598. doi:10.1016/j.biocon.2004.03.034.
- „Nación Guaraní elige a sus cuatro asambleístas indígenas en Chuquisaca”. www.opinion.com.bo (на језику: шпански). 1. 3. 2021. Приступљено 27. 3. 2023.
- „Así quedó conformada la nueva directiva de la Asamblea Departamental”. correodelsur.com (на језику: шпански). 28. 4. 2022. Приступљено 27. 3. 2023.
- „Poroma”. INE, Bolivia. Архивирано из оригинала 15. 4. 2016. г. Приступљено 15. 4. 2016.
- „Archaeological parks in Bolivia”. Архивирано из оригинала 2016-06-09. г. Приступљено 2010-12-21.
- „Yotala”. INE, Bolivia. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016.
- Sherwell, Guillermo A. (1924). Antonio José de Sucre (Gran Mariscal de Ayacucho): Hero and Martyr of American Independence. Washington, D.C.: Byron S. Adams. Biography, 236pp., online.
- Higgins, James (editor). The Emancipation of Peru: British Eyewitness Accounts, 2014. Online.
- Salamé Ruiz, Gil Ricardo (Autor). Sucre: algo más que un guerrero, 2009 Caracas, Venezuela. Fundación Editorial el Perro y la Rana, 2009 - Generals - 519 pages
Спољашње везе
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Остало | |
