Сундски мореуз
| Сундски пролаз Selat Sunda | |
|---|---|
 | |
| Географски положај | |
| Координате | 5° 55′ 00″ Ј; 105° 53′ 00″ И / 5.916667° Ј; 105.883333° И5° 55′ 00″ Ј; 105° 53′ 00″ И / 5.916667° Ј; 105.883333° И |
| Локација | Југоисточна Азија |
| Спаја | Индијски океан и Јаванско море |
| Раздваја | Суматру и Јаву |
| Државе |  Индонезија
|
| Физичке карактеристике | |
| Дужина | 130 км |
| Ширина | 24 км |
| Највећа дубина | 20 м |
| Географске карактеристике | |
| Острва | Кракатау |
  | |
Сундски мореуз (инд. Selat Sunda), познат и као Сундски пролаз, релативно је плитки мореуз који раздваја индонежанска острва Суматру на северу од Јаве на југу, а спаја Индијски океан на западу и Јаванско море[1][2] на истоку. У мореузу се налазе бројна вулканска острва[3] од којих је свакако најпознатије острво Кракатау које је 1883. било поприште најснажније вулканске ерупције у модерној историји.[4][5][6]
Мореуз је добио име по Сунданским племенима која чине изворно становништво Западне Јаве.
У мореузу се 1. марта 1942. десила велика поморска битка између морнарице САД и Аустралије са једне и јапанских бојних бродова предвођених адмиралом Кензабуро Харом.[7][8]
Географија
Сундски мореуз спаја Индијски океан на западу са Јавански морем на истоку. Мореуз се пружа у правцу североисток-југозапад и у том правцу се сужава у виду левка. Најјужа тачка је на улазу из Јаванског мора између рта Туа на Суматри и рта Пуџат на Јави.[9][10] Дубина воде такође опада идући ка истоку, тако да на крајњем источном делу износи свега 20 метара. У плићим деловима чести су пешчани и корални спрудови, а плимски таласи имају велику снагу. Дуж јаванске обале налазе се и бројне мање нафтне платформе.
Унутар мореуза се налазе бројна мања острва, од којих је већина вулканског порекла. Највећа острва су Сангјанг, Себеси, Себуку, Панајтан. Свакако најпознатије од њих је острво Кракатау које је 1883. било поприште најјаче вулканске ерупције у модерној историји. Цунами који је изазван ерупцијом те огромни облак пепела који је избио из вулкана у потпуности је променио топографију мореуза и околних обала. На околним територијама површине 1,1 милион км² око вулкана нагомилано је између 18 и 21 км³ игнимбрита. Нека од подручја која су опустошена никада се нису опоравила и дан данас су ненасељена.
Иако је овај мореуз вековима био важна трговачка рута (посебно у периоду најинтензивније трговине зачинима коју је водила Холандска источноиндијска компанија од 1602. до 1799. на Молучким острвима) трговина у њему је данас доста отежана, посебно за бродове са већим газом. Већина бродова данас користи алтернативне правце, посебно Малајски мореуз.
Битка за Сундски мореуз
Дана 1. марта 1942. битка за Сундски мореуз, део веће битке у Јаванском мору, одвила се кад су се савезничке снаге са крстарицама ХМАС Перт и УСС Хјустон бориле са јапанским амфибијски десантним снагама близини Бантама, под командом адмирала Кензабуро Харе.[11] Те снаге су обухватале лаку крстарицу и једанаест разарача, четири тешке крстарице и лаки носач авиона.[12] Две савезничке крстарице су потопљене, док су јапански миноловац и један транспортни брод потопљени пријатељском ватром.[10]
Сундски мост
Током шездесетих година прошлог века по први пут се јавила идеја о премошћавању Сундског мореуза и спајању Јаве са Суматром. Идеја је због недостатка финансијских средстава убрзо напуштена, али је поново доспела у жижу интересовања током деведесетих година. Конкретан план будућег моста сачињен је у октобру 2007, а према пројектном плану требало би да мост има дужину од 28 километара са висином од 70 метара изнад нивоа мора. Мост ће да се ослања на стубове чији размак не би требало да буде већи од 3 километра. Почетак радова се очекивао током 2014. године уз услов да се обезбеде неопходна финансијска средства од око 10 милијарди америчких долара.[13]
Споразум је потписан у априлу 2012. са Кинеском железничком грађевинском корпорацијом за путни и двоколосечни железнички мост са вредношћу од 11 милијарди долара.[14] Међутим, у новембру 2014. године, нова влада председника Јоко Видода је одложила планове за изградњу моста.[15]
Види још
Референце
- ^ „Limits of Oceans and Seas” (PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2016. г. Приступљено 23. 03. 2023.
- ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020.
- ^ „Global Volcanism Program | Krakatau”. volcano.si.edu.
- ^ Breining, Greg (2007). „The Deadliest Volcanoes”. Super Volcano: The Ticking Time Bomb Beneath Yellowstone National Park. Voyageur Press. стр. 256. ISBN 978-0-7603-2925-2.
- ^ Hopkinson, Deborah (јануар 2004). „The Volcano That Shook the World: Krakatoa 1883”. 11 (4). New York: Storyworks: 8.
- ^ „How Krakatoa made the biggest bang”. London: The Independent. 3. 5. 2006. Архивирано из оригинала 29. 7. 2018. г. Приступљено 22. 8. 2018.
- ^ L, Klemen (1999-2000). "Rear-Admiral Kenzaburo Hara". Forgotten Campaign: The Dutch East Indies Campaign 1941-1942.
- ^ Visser, Jan (1999-2000). "The Sunda Strait Battle". Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2014) Forgotten Campaign: The Dutch East Indies Campaign 1941-1942.
- ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020.
- ^ а б Freeman, Donald B. (2003). Straits of Malacca: Gateway Or Gauntlet?. Montreal: McGill-Queen's University Press. ISBN 0773525157.
- ^ L, Klemen (1999—2000). „Rear-Admiral Kenzaburo Hara”. Forgotten Campaign: The Dutch East Indies Campaign 1941-1942.
- ^ Visser, Jan (1999—2000). „The Sunda Strait Battle”. Forgotten Campaign: The Dutch East Indies Campaign 1941-1942. Архивирано из оригинала 3. 12. 2014. г.
- ^ Forbes, Mark (5. 10. 2007). „Bridge plan to link Java and Sumatra”. The Age. Melbourne.
- ^ Railway Gazette International June 2012 p25
- ^ Satria Sambijantoro, 'No more Sunda Strait Bridge plan', The Jakarta Post, 3 November 2014. See also 'New Government Will Not Prioritize Sunda Strait Bridge Project' Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2019), Global Indonesian Voices, 2 November 2014.
Литература
- Dull, Paul S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941–1945
. Naval Institute Press. ISBN 0-87021-097-1. - Hackett, Bob; Kingsepp, Sander (2019). „HIJMS Mikuma: Tabular Record of Movement”. CombinedFleet.com. Приступљено 21. 12. 2020.
- Hornfischer, James D. (2009). Ship of Ghosts: The Story of the USS Houston, FDR's Legendary Lost Cruiser, and the Epic Saga of Her Survivors. Random House. ISBN 9780307490889. Приступљено 21. 12. 2020.
- Muir, Dan (9. 1. 2020). „Order of Battle, Battle of the Sunda Strait”. Приступљено 21. 12. 2020.
- L, Klemen (2000). „Forgotten Campaign: The Dutch East Indies Campaign 1941–1942”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2011. г. Приступљено 16. 07. 2023.
- D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 0-8159-5302-X.
- Gill, G. Hermon (1957). „Chapter 16 – Defeat in Abda”. Royal Australian Navy, 1939–1942. Australia in the War of 1939–1945. Series 2 – Navy. I. Canberra: Australian War Memorial. OCLC 848228.
- Lacroix, Eric; Wells, Linton (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 0-87021-311-3.
- Lewis, Tom (2011). The Submarine Six: Australian Naval Heroes. Kent Town, South Australia: Avonmore Books. ISBN 9780987151919.
- Morison, Samuel Eliot (2001) [1958]. The Rising Sun in the Pacific: 1931 – April 1942. History of United States Naval Operations in World War II. III. Castle Books. ISBN 0-7858-1304-7.
- Schultz, Duane (1985). The Last Battle Station: The Story of the USS Houston. St Martins Press. ISBN 0-312-46973-X.
- Skeels, Fred (2008). Java Rabble: A Story of a Ship, Slavery and Survival. Victoria Park: Hesperian Press. ISBN 978-0-85905-419-5.
- van Oosten, F. C. (1976). The Battle of the Java Sea (Sea battles in close-up; 15). Naval Institute Press. ISBN 0-87021-911-1.
- Spector, Ronald (1985). „The Short, Unhappy Life of ABDACOM”. Eagle Against the Sun: The American War With Japan. Naval Institute Press. ISBN 0-394-74101-3.
- Whiting, Brendan (1995). Ship of Courage: The Epic Story of HMAS Perth and Her Crew. Australia: Allen & Unwin Pty. ISBN 1-86373-653-0.
- Winslow, Walter G. (1984). The Ghost that Died at Sunda Strait. Naval Institute Press. ISBN 0-87021-218-4. – Firsthand account of the battle by a survivor from USS Houston
- Winslow, Walter G. (1994). The Fleet the Gods Forgot: The U.S. Asiatic Fleet in World War II. Naval Institute Press. ISBN 1-55750-928-X.
- „US Navy report of the battle from 1943.”. Архивирано из оригинала 15. 5. 2006. г. Приступљено 2006-05-17 — преко HyperWar Foundation.
- United States Strategic Bombing Survey (Pacific) – Naval Analysis Division (1946). „Chapter 3: The Japanese Invasion of the Philippines, the Dutch East Indies, and Southeast Asia”. The Campaigns of the Pacific War. United States Government Printing Office. Приступљено 2006-11-20 — преко HyperWar Foundation.
- Taylor, Jean Gelman (2003). Indonesia. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 0-300-10518-5.
- „Jakarta”. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica, Inc. Архивирано из оригинала 11. 11. 2006. г. Приступљено 17. 9. 2007.
- L, Klemen (2000). „Rear-Admiral Kenzaburo Hara”. Forgotten Campaign: The Dutch East Indies Campaign 1941–1942. Архивирано из оригинала 6. 9. 2020. г.
- L, Klemen (2000). „Rear-Admiral Takeo Kurita”. Forgotten Campaign: The Dutch East Indies Campaign 1941–1942. Архивирано из оригинала 8. 10. 2020. г.</ref>
Спољашње везе
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
