Serbisko-chorwatska rěc

Српско-хрватски језики Srpsko-hrvatski jezici serbisko-chorwatske rěci
kraje	Serbiska, Chorwatska, Bosniska a Hercegowina, Carnogórska, a dalšne
powědarje	20 milionow
znamjenja a klasifikacija
klasifikacija	Indoeuropske rěcy Słowjańske rěcy Pódpołdnjowosłowjańske rěcy serbisko-chorwatska rěc
pismiki	cirilica a łatyńske
oficielny status
oficielna rěc	Serbiska, Chorwatska, Bosniska a Hercegowina, Carnogórska
rěcne kody
ISO 639-3 (SIL):	hbs
Wikipedija
Woglědaj k wikipediji sh.wikipedia.org!
p • d • w

Serbisko-Chorwatska rěc abo chorwatsko-serbiska rěc słuša do kupki pódpołdnjowosłowjańskich rěcow.

Serbisko-chorwatska rěc jo była oficielna rěc Jugosłowjańskeje gromaźe z makedońskeju a słowjeńskeju rěcu. Prědny raz jo se zapśimjeśe serbisko-chorwatska rěc naspomniło w lisće słowjeńskego rěcywědnika Jerneja Kopitara. Oficielnje jo se zachopiło wužywaś wót 1921 do lěta 1993 ako termin, kótaryž wopisujo dialekty powědane w Serbiskej, Chorwatskej, Carnej Górje a w Bosniskej a Hercegowinje. Zakład toś teje rěcy jo štokawski dialekt ale su teke ekawske, jekawske a ikawske wugranjanja dopušćone.

Gaž jo se Jugosłowjańska rozpadnuła, su dostali serbiska, chorwatska, bosniska a na kóncu carnogórska rěc status samostatneje rěcy. Źinsa jo słowo serbisko-chorwatska rěc kontrowersne pšašanje dla stawiznow, politiki a měnjatego wóznama słowa rěc. Někotare mysle až jo to jadna rěc, druge až stej to rozdźělnej samostatnej rěcy. Mjazy sobu rozmějobne formy toś teje rěcy wužywaju se z drugimi mjenjami w źinsajšnej Serbiskej, Carnej Górje, Chorwatskej a Bosniskej a Hercegowinje a teke se derje rozměju w Makedońskej a w Słowjeńskej.

Stawizny

W drugej połojcy 19 stolěśa, serbiske spisowaśele na cole z Wuk Stefanowićom Karadźićom a chorwatske spisowaśele na cole z Ljudewitom Gajom a Dźurom Danićićom, su se rozsuźili wužywaś štokawski nejwěcej rozšyrjony dialekt ako zakład standardneje formy serbisko-chorwatskeje rěcy. Wuk jo reforměrował serbiski cyriliski alfabet a Gaj a Danićić łatyński chorwatski alfabet.

Z pódpisanim wienskego dogrona w lěśe 1850, mjazy serbiskimi a chorwatskimi spisowaśelami a rěcywědnikami, jo se stwóriła jadna rěc na zakłaźe dialektow: serbisko-chorwatska abo chorwatsko-serbiska rěc. To jo była kumštnje zjadnośona rěc.

W Kralojstwje Serbow, Chorwatow a Słowjeńcow jo jugosłowjańšćina była oficielna rěc. W drugej komunistiskej Jugosłowjańskej stej Matica srpska a Matica hrvatska pódpisałej Novosadske dogrono z prědnym artiklom:

Narodna rěc Serbow, Chorwatow a Carnogórjańcow jo jadna rěc. Literarna rěc wuwita na zakłaźe dweju zakładneju centrowu Beograd a Zagreb jo togodla zjadnośona, z dwěma wugranjanjoma, jekawskim a ekawskim.

Nowosadske dogrono jo było zakład rěcneje politiki w Jugosłowjańskej. Howacej su Chorwaty byli pśeśiwo tomu dogronoju, dokulaž su wobglědowali ako wopyt serbizacije chorwatskego idioma. Po napnětosćach w lěśe 1970 a pó rozpaźe Jugosłowjańskeje wětšyna powědajucych pomjenjujo swóju rěc serbiska, pak chorwatska, pak bosniska, pak carnogórska rěc.

Narěcy

Serbisko-Chorwatska rěc ma cełu mań narěcow, kótarychž granice njemakaju sez granicami krajow. Su tśi głowne narěcy:

• štokawska (Serbiska, Bosniska, Carnogórska a Chorwatska) - město co se groni što , a kótaraž ma tśi wersije:
  • ekawska (Serbiska a pódzajtšna Chorwatska) - město starosłowjanskego *ě (jać) se groni e
  • jekawska (Chorwatska, Bosniska, Carnogórska) - město starosłowjanskego *ě (jać) se groni je abo ije
  • ikawska (Chorwatska, Bosniska) - město starosłowjanskego *ě (jać) groni se i
• kajkawska (pódpołnocna Chorwatska) - město co se groni kaj a město starosłowjanskego *ě (jać) se groni e
• čakawska (pódwjacorna Chorwatska) - město co se groni ča, hejnak štokawski ma teke wersije: ekawsku, jekawsku a ikawsku.

Serbisko-chorwatski alfabet

W serbisko-chorwatskej rěcy w Bosniskej-Hercegowinje, Carnogórskej a Serbiskej stej wužywane łatyńske pismiki a cirylica. W Chorwatskej jano łatyńske.

Pśikład

Zastojnstwowy komunikat z Bosniskeje-Hercegowiny:

• bosniski: SAOPŠTENJE ZA JAVNOST: Bosna i Hercegovina očekuje povećanje kreditnog rejtinga. U martu 2004. godine, Agencija Moody's dodijelila je Bosni i Hercegovini prvi suvereni kreditni rejting, B3 sa pozitivnim izgledima. U svjetlu značajnog napretka u izgradnji države od dodjele prvog kreditnog rejtinga, Moody's razmatra moguće povećanje rejtinga Bosne i Hercegovine.
• chorwatski: PRIOPĆENJE ZA JAVNOST: Bosna i Hercegovina očekuje povećanje kreditnog rejtinga. U ožujku 2004. godine, Agencija Moody's je dodijelila Bosni i Hercegovini prvi suvereni kreditni rejting, B3 sa pozitivnim izgledima. U svjetlu značajnog napretka u izgradnji države od dodjele prvog kreditnog rejtinga, Moody's razmatra moguće povećanje rejtinga Bosne i Hercegovine.
• serbiski (łatyński): SAOPŠTENJE ZA JAVNOST: Bosna i Hercegovina očekuje povećanje kreditnog rejtinga. U martu 2004. godine, Agencija Moody's dodelila je Bosni i Hercegovini prvi suvereni kreditni rejting, B3 sa pozitivnim izgledima. U svetlu značajnog napretka u izgradnji države od dodele prvog kreditnog rejtinga, Moody's razmatra moguće povećanje rejtinga Bosne i Hercegovine.
• serbiski (cyrylica): САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ: Босна и Херцеговина очекује повећање кредитног рејтинга. У марту 2004. године, Агенција Moody's доделила је Босни и Херцеговини први суверени кредитни рејтинг, Б3 са позитивним изгледима. У светлу значајног напретка у изградњи државе од доделе првог кредитног рејтинга, Moody's разматра могуће повећање рејтинга Босне и Херцеговине.

Rozdźěle