Запета
| Главни интерпункцијски знаци | |
|---|---|
| тачка | . |
| упитник | ? |
| узвичник | ! |
| запета | , |
| тачка-зарез | ; |
| двотачка | : |
| црта | — |
| цртица | ‐ |
| наводници | „ ” |
| заграде | ( ) [ ] |
| Остали правописни и помоћни интерпункцијски знаци | |
| тротачка | … |
| полунаводници | ’ ’ |
| апостроф | ’ |
| коса црта | / |
| звездица | * |
| ситна бројка | 1 |
| постакценатска дужина | ̄ |
| генитивна дужина | ̂ |
| знакови за нагласке | ̏ ̀ ̑ ́ |
| знакови порекла | < > |
| једнакост | = |
| плус | + |
| минус | − |
| знак множења | × |
| знак дељења | ÷ |
| витичасте заграде | { } |
| знак понављања | ” |
| секција | § |
| степен | ° |
| Остали интерпункцијски знаци | |
| два упитника | ⁇ |
| два узвичника | ‼ |
| упитник‐узвичник | ⁈ |
| узвичник‐упитник | ⁉ |
| oбрнути упитник | ¿ |
| oбрнути узвичник | ¡ |
| цртица‐минус | - |
| oбрнута коса црта | \ |
| aмперсанд | & |
| eт‐знак | @ |
| параграфски знак | ¶ |
| булет | • |
| каретa | ^ |
| крстић | † ‡ |
| тараба | # |
| нумеро | № |
| проценат | % |
| промил | ‰ |
| базна тачка | ‱ |
| прим | ′ ″ ‴ |
| тилда | ~ |
| доња црта | _ |
| усправна црта | | ‖ ¦ |
| заштита ауторског права | © |
| заштита ауторског права на тонски запис | ℗ |
| Жиг — регистрована робна марка | ® |
| Жиг — заштићена сервисна марка | ℠ |
| Жиг — заштићена робна марка | ™ |
| aстеризам | ⁂ |
| флеурон | ❧ |
| индикатор | ☞ |
| интеробенг | ‽ |
| дијамант | ◊ |
| знак референце | ※ |
| повезница | ⁀ |
| размак | |
| интерпункт | · |
| знак валутa | ¤ |
Запета, зарез или кома (грч. κόμμα) ( , ) је интерпункцијски знак.
Употреба
Запета се као знак интерпункције употребљава често и у различитим реченичним ситуацијама. Пошто је једно од основних начела српског правописа слободна (логична) интерпункција, за употребу запете је најважније правило да се оно што је у мислима тесно повезано, што представља једну целину, не одваја запетом, а делови који чине целину за себе, одвајају се запетом од осталих делова реченице.[1]
Речи
Запетом се одвајају речи и скупови речи (истоврсни делови реченице) у набрајању:
- Миша, Дренко, Ненад и Срђан су отишли на излет. Понели су и добре хране, безалкохолних пића и друштвених игара.;
Независне реченице
Запетом се одвајају независне реченице кад нису повезане везницима:
- Дошао је, поздравио се, добро вечерао и нестао.;
Паралелни делови реченице
Запетом се одвајају паралелни делови реченице кад су у супротности:
- Задатак је тежак, али занимљив. Поклонићу теби, а не Игору. Нисмо летовали на мору, већ у планини.
Реченице у супротности
Запетом се одвајају реченице које су у супротности:
- Касније смо кренули, али смо стигли на време. Ви сте пошли раније, а ипак сте закаснили.;
Реченице у инверзији
Запетом се одвајају реченице у инверзији (кад се зависна реченица налази испред главне), на пример:
- Кад се спремим, позваћу те телефоном. Ако можеш, помози ми. Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.;
Реч или скупови речи који су уметнути у реченицу
Запетом се одвајају реч или скуп речи који су накнадно додати или уметнути у реченицу:
- То је, дакле, твој воћњак. Све ћу ти, наравно, испричати. Ти си у праву, неоспорно.;
Вокатив и апозиција
Запетом се одвајају вокатив и апозиција су, такође, накнадно додати у реченицу, па се одвајају запетом, на пример:
- Ви ћете, децо, добити слаткиша. Теби ћемо, бако, донети воћа. Дела Иве Андрића, јединог југословенског Нобеловца, преведена су на многе језике.;
Узвици
Запетом се одвајају узвици исто нису саставни делови реченице, па се одвајају запетом:
- Ух, што је хладно! Ох, што ме боли зуб! О, стигла си?!;
Уметнуте реченице
Запетом се одвајају уметнуте реченице на пример:
- У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарсту, готово сви гаје малине.;
Место и датум
Запетом се одвајају између места и датума, на пример:
- Сомбор, 15. август 1991. У Новом Саду, 2. априла 1957.
Извори
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
